Женидба Ива Голотрба 0001    Вино пије од Јаноша краљу, 0002    Шњим пију тридесет џенералах. 0003    Кад бише у највише пиће, 0004    Отуд добар јунак испануо. 0005    Колико је силан и бијесан, 0006    На њега је ни кошуље нема, 0007    На њега су двије златајлије, 0008    Он сабљу о рамену вуче, 0009    По њему се о басамак туче. 0010    Пред господом уљеже у кулу, 0011    Па им божу помоћ назива. 0012    Сви му бјеху помоћ прифатили 0013    И дали му тридес’ чашак вина, 0014    Свака чаша по три оке прима. 0015    Он се чудно по имену зваше ─ 0016    Од Јаноша Голотрбе Иво. 0017    Он прифати тридес’ чаша вина, 0018    Све их попи Голотрбовићу 0019    И деснога брка не сквасио. 0020    Но му рече од Јаноша краљу: 0021    „О, Иване Голотрбовићу, 0022    А кад тако можеш пити вино, 0023    Да зашто се Иво не ожени ─ 0024    Ево овђе тридест џенералах, 0025    У свакога има по ђевојка, 0026    Сваки ће ти цуру поклонити, 0027    Бира’, Иво, од кога ти драго!“ 0028    Но Иван тадер бесједио: 0029    „Чујте ме, јаношка господо, 0030    Да се никад другом женити нећу 0031    До лијепом Туркињом ђевојком, 0032    Милом кћерцом Османаге Глушца, 0033    Из Удбиња града бијелога!“ 0034    Оно рече, на дворе отиде, 0035    Сиромашко рухо пометнуо, 0036    Ођеде се ка хаге цареве, 0037    Па изведе великога вранца, 0038    На њем врже седло сератлинско, 0039    Што га носе Турци по крајина; 0040    Под колане с обадвије стране 0041    Он објеси пушке гадарије, 0042    Ођеде и себе и ђогата, 0043    Е се ђогу у рамена бачи 0044    И отиде зеленом планином, 0045    Докле дође Удбини крвавој 0046    Под кулом Османаге Глушца. 0047    Но га виђе Фатима ђевојка, 0048    С пенџера му ријеч говорила: 0049    „Море, чу ли, турска сератлијо, 0050    Што си тако ђога зазнојио, 0051    Од окје си земље ал’ крајине?“ 0052    А Иван јо’ ријеч проговара: 0053    „Чујеш ли ме, Фатима ђевојко, 0054    Ти ако си чула по чувењу, 0055    Ја сам Туре од Барата Мујо, 0056    Вратарџија од Барата града, 0057    И мене је царе оправио 0058    Да ја тражим за себе ђевојку. 0059    Но ако ћеш, Фатима ђевојко, 0060    Да заједно вијек вјекујемо, 0061    Ходи к мене дома да идемо!“ 0062    Но му тада ријеч бесједила: 0063    „Чујеш ли ме, од Барата Мујо, 0064    Мога није Османаге баба, 0065    Но ти ходи к мене у дворове 0066    Да ме просиш у баба за љубу!“ 0067    Вели Мујо: „Ја те просит’ нећу; 0068    Трипут сам те просио залуду, 0069    Сад ја пођох у Кладушу Доњу, 0070    Ако нећеш да ја другу тражим.“ 0071    Вели Фата: „Причека’ ме, Мујо!“ 0072    Па изнесе рухо материно, 0073    Те се рухом бјеше ођеднула 0074    И бисака блага напунила, 0075    А у руке чашу дофатила, 0076    У њу кану тридес’ оках вина, 0077    Изљезе к Мују на дворове 0078    И даде му златну чашу с вином. 0079    Вино попи, с чашом у џеп тура, 0080    А Фатиму за руку прифати 0081    И бачи је за собом на ђога, 0082    Па отиде зеленом планином 0083    Док на многу раскрсницу дође. 0084    Сретоше га три-четири пута, 0085    Неки Нишу, неки Шибенику, 0086    Неки иде пут Барата града. 0087    Иво пође од Јаноша града, 0088    Но говори Туркиња ђевојка: 0089    „О, Турчине, од Барата Мујо, 0090    Ја сам чула од бапка мојега 0091    Како стоје друми по планинах ─ 0092    Ти нијеси пута погодио, 0093    Но ти пође пут Јаноша града!“ 0094    Иво јо’ таде бесједио: 0095    „О, ђевојко, зла ти памет била, 0096    Ово није од Барата Мујо, 0097    Но сиромах Голотрбе Иво; 0098    А ја јесам тебе преварио, 0099    На Мујово име измамио!“ 0100    У ријечи у које се на’ше, 0101    Али иде од Барата Мујо 0102    На зелена коња големога, 0103    Сретоше се два добри јунака. 0104    Вели Иво: „Ђе си био, Мујо, 0105    Ес’ ли био пут Јаноша мога?“ 0106    Вели Мујо: „Казаћу ти, Иво. 0107    Ја уведох двадес’ и пет другах, 0108    Уведо их лугу јаношкоме; 0109    Опазише јаношке делије, 0110    Удрише ни лугом зеленијем, 0111    Посјекоше двадест и четири, 0112    И мене ту посјећ’ хоћаху, 0113    Но ме коњске ноге унесоше.“ 0114    Вели Мујо: „Ђе си био, Иво, 0115    Јес’ ли био пут Барата мога, 0116    Камо ти је дружина остала?“ 0117    Вели Мујо: „Казаћу ти, Иво, 0118    Ја нијесам имава дружине 0119    Ного Бога и коњика мога, 0120    Те се часком до Удбињу спуштих, 0121    Те измамих Мујову Фатиму ─ 0122    То је твоја вјереница била. 0123    Ако ли ми боље не вјерујеш, 0124    Погледа’ за мном на коњика!” 0125    Таде вика Туркиња ђевојка: 0126    „Црн ти образ, од Барата Мујо, 0127    Међу браћом сјутра на дивану ─ 0128    Ја погини, ја ме узми, Мујо!“ 0129    Кад то зачу од Барата Мујо: 0130    „Рашка, курво, Голотрбовићу, 0131    Туђе име на се натурајеш?!“ 0132    Па извади пушку кубурлију, 0133    Но се бјеше Туре препануло 0134    Да проз њега булу не убије, 0135    Е је наниже пушку посагнуо, 0136    Под Иваном коња погодио ─ 0137    Паде пусти на зелену траву 0138    И Ивану ногу притиснуо. 0139    И Мујо се на њега загонио; 0140    Више њега кад је доходио, 0141    Иво двије пушке опалио, 0142    И Мују живо срце понио. 0143    Паде Мујо коњу под копита, 0144    А Иво се јадан извадио 0145    И Мујову главу окинуо, 0146    И узе му коња и оружје, 0147    И отиде у Јаношу граду 0148    И одведе лијепу ђевојку.